Glumac Vlastimir Djuza Stojiljković preminuo je danas u Beogradu, u 85. godini. 

Djuza Stojiljković je ovogodišnji dobitnik Sterijine nagrade za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture koje dodeljuje Sterijino pozorje. 

Rođen je 30. juna 1929. godine u učiteljskoj porodici. Završio je gimnaziju u Kruševcu, a glumom se bavio amaterski još kao srednjoškolac. Profesionalnu karijeru je započeo 1951. u Beogradskom dramskom pozorištu, gde je radio do 1968. godine nakon čega je prešao u Atelje 212.

U BDP se vratio 1978. i ostao tamo do 1985, kada je ponovo prešao u Atelje 212, u kom je igrao do penzionisanja, 1995. godine. Donedavno je često gostovao u brojnim predstavama. Igrao je više od 130 uloga, a veliki trag ostavio je i na televiziji.

Na filmu je debitovao 1957. u Tudjoj zemlji Jožea Galea. Veliku popularnost je stekao filmom Ljubav i moda, za koji je otpevao čuvenu pesmu Devojko mala. Osim te pesme, snimio je još nekoliko koje su objavljene na singl pločama. Veliku popularnost je stekao ulogom Rodoljuba Petrovića u seriji Pozorište u kući.

Potom je s Milenom Dravić bio domaćin u šou-programu Lift za peti sprat. 

Sredinom 1990ih je odigrao ulogu simpatičnog italijansko-srpskog plemića varalice Kontea Marija Marka del Tintoreta u seriji Srećni ljudi, Siniše Pavića. 

Krajem 1980ih je vodio radio program Zabavnik na Radio Beogradu, a učestvovao je i u drugim zabavnim emisijama ove radio stanice. 

Stojiljković je takođe pozajmljivao glasove junacima brojnih crtanih filmova, ali je ostao najviše upamćen kao Patak Dača, Pepe le Tvor, Optimus Prajm, iz Transformersa i Rafaelo i Leonardo iz Nindža kornjača.

Pripadao je generaciji najstarijih aktivnih pozorišnih glumaca. Glumu je učio u Dramskom studiju pri Narodnom pozorištu u Beogradu u klasi Mate Miloševića. Bio je stalni član Beogradskog dramskog pozorišta u periodu 1951–1968, pa naizmenično član Ateljea 212 i BDP, da bi 1993. iz Ateljea otišao u penziju.

Prvi put na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta – u ulozi Jakoba Šnajdera, Simona u predstavi Elijahova stolica. Značajne predstave u BDP: Plači voljena zemljo, Staklena menažerija, Samoubica; Largo de solato; Sabirni centar; Večeras improvizujemo; Zver na mesecu.

U Ateljeu 212: Baron Emanuel Šteten (Kod lepog izgleda); Stevan Medaković (Očevi i oci); Luda (Kralj Lir); Robert Šuster (Trg heroja); Vasilije Šopalović (Putujuće pozorište Šopalović).

Godine 1983. dobio je Oktobarsku nagradu grada Beograda, a 2001. je dobio Dobričin prsten. Godine 2009. je dobio statuetu Zlatni ćuran za životno delo.