SRB ENG

STEVAN FILIPOVIĆ: PANDEMIJA JE VRLO SNAŽAN DRAMATURŠKI OKVIR

Intervju sa rediteljem i scenaristom Stevanom Filipovićem

24. maj 2020. | Autor: Mina Stanikić



Nekoliko dana pre nego što su lokalni mediji preneli vest da reditelj i scenarista Stevan Filipović („Šejtanov ratnik“, „Šišanje“, „Pored mene“) priprema film čija je radnja smeštena u doba pandemije novog korona virusa, snimala sam radio emisiju o trenutnoj situaciji u filmskoj industriji i razgovarala sam sa filmskim radnicima koji rade na različitim pozicijama, pa shodno tome ili uopšte nemaju posla, ili imaju posla više nego ranije ili se obim posla nije promenio, ali su se okviri posla promenili drastično. Kako bilo, zajednički smo zaključili da trenutno produkcije nema, dok se preprodukcija i postprodukcija dešavaju u nešto izmenjenim okolnostima. Zaključili smo i da posle 2020. ništa više neće biti isto, ali to i nije bilo teško zaključiti. Da li nas u budućnosti očekuje bujica filmskog sadržaja koji se bavi temom pandemije? Da. 

Ali, za Stevana, ta budućnost je sada.

Na početku sam, verovatno kao i svi, pokušavao da shvatim i razumem šta se dešava, da otklonim slojeve paranoje, straha i mračnih misli o tome šta će sledeće da se desi. Kada sam shvatio da će pandemija ići nekim svojim tempom, odlučio sam da je iskoristim kreativno i krenuli smo da pišemo scenario za novi film. Pisanje scenarija je svakako samotnjački proces, koji se radi u izolaciji, tako da izolaciju zbog pandemije praktično nisam ni osetio. Scenario pišem sa saradnicima i to uključuje onlajn seanse, pa je jedina razlika to što bismo se inače nalazili u radnom prostoru i kroz ideje prolazili uživo.

Filma koji sad pišeš ne bi bilo da nije bilo pandemije?

Tako je. Producent mojih prethodnih filmova Branislav Jević, koji bi uvek imao i značajan autorski udeo u filmovima, pozvao me je i pitao možemo li da iskoristimo trenutnu situaciju i napravimo film koji se dešava na desktopima protagonista. Film „Searching“ iz 2018. je takav film, u kom otac istražuje „digitalni footprint“ nestale ćerke, pokušavajući da shvati šta joj se desilo. Razmišljao sam šta bi kod nas moglo da bude interesantno za taj format i rešili smo da će tema biti novinarstvo u Srbiji danas. Šta ono zapravo znači? Koja je cena poštenog novinarstva i je li ono uopšte moguće?

Ovo je bio prvi put da sam čula za film Searching koji je premijeru imao na Sandensu 2018. godine, ali ne i za film koji se u potpunosti dešava na desktopovima likova. Na Berlinalu je iste godine prikazan film Profile, u režiji Timura Bekmambetova, koji je bio i producent na filmu Searching i koji je okarakterisan kao rodonačelnik žanra „Screen Life“. Jedan moj prijatelj je pre par godina rekao kako se sva naša današanja drama odigrava na telefonima i ekranima telefona, pa iako sam se trudila da pokažem da se moje drame dešavaju vrlo često i uživo, znala sam da je makar delimično imao prava, a teško da je mogao da pretpostavi koliko će tek imati prava s početka 2020. Stevan, sa druge strane, sa pravom kaže kako je „jezik desktopa“, simbola na kompjuteru nama vrlo blizak i razumljiv, a da na određene znake reagujemo emotivno i nostalgično, kao što je na primer logo Windows-a 98. 

Bekmambetov Profile bavi se, kao i Stevanov film, novinarstvom, ali onim ekstremno istraživačkim – u kom novinarka stupa u kontakt sa članom Islamske države, kako bi ispitala načine na koje organizacija regrutuje mlade žene. Pored tebe, novi Stevanov film, ima nešto drugačiji zaplet, u okvirima „murder mystery“, oslanjajući se na stil Agate Kristi, za koji Stevan kaže da mu je oduvek bila želja da se poigra njime. Ipak, Stevan smatra da je scenario za Pored tebe nešto najtradicionalnije, najklasičnije i najjednostavnije što je do sada napisao, te da eksperimentalna forma zahteva klasičnu dramaturgiju ukoliko se teži bioskopskom, a ne sasvim eksperimentalnom filmu.

Ovaj film je međunastavak, dešava se pet godina nakon „Pored mene“ i pet godina pre „Pored nas“, koji je već najavljeni nastavak. Srećemo likove iz „Pored mene“, pet godina nakon završetka gimnazije, kada se dešavaju krupne promene. Videćemo šta se kome desilo u tih pet godina i na kom su putu. Ksenija (Mina Nikolić), koja je bila epizodni lik u prethodnom filmu, sada postaje protagonistkinja i priču pratimo iz njene perspektive – novinarke tabloida koja kreće u istraživanje nestanka druga iz razreda u doba izolacije. Kako se odvija istraživanje kada nema izlaska iz kuće? Za desktopom. Dramaturški gledano, pandemija je vrlo jak okvir. Tematizujemo je u filmu i bavimo se time kako ona utiče na naše likove i na njihove sudbine.

Međutim, u momentu izbijanja pandemije, kao i rađanja ideje za međunastavak, scenario za Pored nas je već postojao. Pored tebe nosi sopstvenu priču, koja menja likove od kojih se, sa druge strane, očekuje da u trećem delu postoje onakvi kakvim su već napisani.

To mi je bilo najinteresantnije! Marvel je napravio veliki eksperiment sa dvadesetak filmova koji su svi povezani međusobno, što mi je bila i neka inspiracija u ovom slučaju. Pravili smo novi flm koji mora da stoji na svojim nogama, da funkcioniše nezavisno od toga da li ste gledali prethodni film i da li želite da gledate sledeći, ali mora i da nam otkrije o nešto novo o tim likovima, ne sme da bude usputna stanica. „Pored tebe“ pokazuje nešto što nećemo videti u sledećem filmu i ne znamo iz prethodnog, remeti postavljeni odnos snaga. Prvi i treći film dešavaju se u izolovanim okolnositma, u prvom su zaključani u školi, dok se drugi dešava u rijalitiju, tako da je ovaj međunastavak prilika da vidimo kako izgleda okruženje likova, gde žive, kakve su im porodice. To nam daje dosta prostora za igru da otkrijemo druge, treće ili četvrte strane likova, čije smo biografije i istorije ozbiljno pisali 2013/4. kada smo počeli rad na „Pored mene“. Postoji puno informacija i rešenja do kojih smo zajedno došli, a nismo stigli da ih iskoristimo u prvom filmu. Neke od tih ideja smo iskoristili za pisanje trećeg, a deo korisitmo sada. Naravno, menjamo treći deo u odnosu na drugi. Sa novim znanjima, neki odnosi ne mogu više da ostanu isti. Sada ulazak novinarke u rijaliti u trećem delu donosi nešto sasvim novo. Mislim da će sve zajedno biti jedna interesantna međužanrovska puzla kad bude sve gotovo.

U današnje doba koprodukcija faza prikupljanja sredstava i preprodukcije celovečernjeg filma, kakvim je Pored tebe zamišljen, uglavnom traje mesecima, a često i godinama. Ipak, Stevan i koautor priče, producent Branisalv Jević i scenaristička ekipa koju čine Isidora Bulatović (asistentkinja režije na Stevanovom kratkom filmu Star Wars: Breaking Point), Darko Ivić koji i igra lik Tadije, novinarka i stručna saradnica na scenariju Natalija Atanacković i Minja Bogavac kao konsultantkinja, rad su započeli bez ikakvih sredstava, gotovo „na frku”.

Ne volim čekanje. Volim gerilu, improvizacija i snalaženje u suludim okolnostima. Kad je počela pandemija bilo je vrlo izvesno da ćemo snimanje trećeg dela morati da pomerimo za sledeću godinu, a rad sa glumcima je već počeo, trebalo je to da iskoristimo, a pitanje je bilo kako. Rad na novom filmu nas je povezao na jedan vrlo neobičan način u periodu kada je svima dosadno, a čekanje ispunjeno anksioznošću u vezi sa budućnošću našeg posla. To su razmišljanja kroz koja svakako prolazimo, ali mogu da nas pojedu ukoliko im se suviše prepustimo.

Ekipa početak snimanja očekuje za koliko mesec dana, ali realno je da će čekanja u mesecima koji dolaze, ako ne i godinama, biti dosta. Za početak, čekamo da se, pored kafića, restorana i barova, otvore i bioskopi, gde ćemo, nadam se uskoro, imati prilike da gledamo triologiju Pored mene, tebe, nas.

Svi tekstovi odražavaju isključivo stavove autora i ne predstavljaju stavove Filmskog centra Srbije, kao ni NFC Filmarta. Filmski centar Srbije i NFC Filmart se odriču odgovornosti za sve upotrebe informacija koje su u njima sadržane.