Dugometražni dokumentarni film autorke Andrijane Stojković „Wongar“ stići će na repertoar Dvorane kulturnog centra Beograda u četvrtak, 6. decembra. Projekcije će svakog dana počinjati u 17 časova, a posle projekcije u četvrtak, 6. decmbra, sa publikom će razgovarati Andrijana Stojković i montažer M.Cem Öztüfekçi (M. Džem Oztufekči).
Ovaj film je nedavno, 17. novembra, u legendarnom amsterdamskom bioskopu Tuschinski imao međunarodnu premijeru, i to u takmičarskom programunajznačajnijeg i najvećeg festivala dokumentarnog filma na svetu- IDFA 2018 (International Documentary Film Festival Amsterdam – IDFA). Domaću premijeru ovaj film je imao 1. aprila 2018. na 65. Martovskom festivalu u Beogradu, gde je osvojio GRAND PRIX za Najbolji dokumentarni film preko 50 minuta.
Wongar je šezdesetominutni dokumentarni film o australijskom piscu srpskog porekla koji živi povučen život u predgrađu Melburna brinući se o svojih 6 pasa rase Dingo za koje veruje da nose duhove njegove tragično izgubljene aboridžinske porodice. Njegov najnoviji roman će uskoro biti objavljen ali u isto vrijeme njegov dugogodišnji pratilac, dingo Timi, je bolestan. Veterinari sugerišu Vongaru da uspava psa ali se on snažno suprotstavlja. Vongar veruje da može da pronađe pomoć za Timija na drugim mestima: uranja duboko u svoje sećanje u pokušaju da prizove duhove iz predanja Aboridžina.
Andrijana Stojković, najpoznatija po celovečernjem igranom ostvarenju The Box (2011), je o nastanku ovog svog filma rekla sledeće:
-Ideja da se snima film o Vongaru nastala je negde 2005. godine. Krajem te godine išla sam na istraživačko putovanje u Australiju, sa Vongarom provela nekoliko nedelja i tom prilikom razradila koncept. Onda je nastupio dug period finansiranja, pokušaja da se naprave koprodukcije sa Australijom i nekim evropskim zemljama. Ispostavilo se da to i nije baš tako jednostavno. Dugo smo se vrteli u krug. Australijanci su tražili evropsku televiziju koja će stati iza projekta, a u Evropljani su nam tražili australijskog koproducenta. Na kraju smo odlučili da film finansiramo sredstvima koje smo dobili u Srbiji, od Ministarstva kulture, Filmskog centra Srbije i Sekretarijata za kulturu Grada Beograd, kao i Švarcajskog saveta za umetnost ProHelvetia. Film smo počeli da snimamo 2008. godine, u jesen. Proveli smo u Australiji neko vreme i vratili se u Srbiju sa snimljenim materijalom. Dogodio se jedan veoma nezgodan incident u montaži. Nakon par meseci smo izgubili sav materijal nekim čudnim spletom okolnosti, a tokom seljnja produkcije u nove kancelarije. Sva sreća da je film sniman na di-vi kameri, pa smo imali trake. Kad morate da krenete iz početka, teško je da ponovite i rekonstruište šta ste pre toga uradili. Odužilo se sve to… Počela sam da radim svoj igrani film… Onda su došli još neki moji filmovi i neki tuđi filmovi… S vremena na vreme sam se vraćala materijalu – nisam bila sigurna kako ću i šta ću, šta je tačno taj film. Onda sam 2016. godine odlučila da film mora da se završi, a iz straha da Vongar neće stići da pogleda film. To me je najviše poguralo da film završim.
Pored rediteljke Andrijane Stojković, koja je i montažerka, u ekipi filma su i snimatelj iz Portugalije, João Ribeiro (Žoao Ribejro), zatim snimatelj zvuka Ben Travers (iz Australije), montažer M.Cem Öztüfekçi (M. Džem Oztufekči) iz Turske. Kompozitor originalne muzike je Vladimir Kolarić (grupe: Veliki Prezir, Škrtice), dizajner zvuka Aleksandar Protić, a izvršni producent Jelena Stanković. Producent filma je Miroslav Mogorović (Art&Popcorn), a koproducenti: Jelena Stanković i Andrijana Stojković (All Inclusive Films).
Zoran Janković