SAOPŠTENJE PODRŠKE REDAKCIJE FILMOSKOPIJE
Saopštenje podrške redakcije Filmoskopije.
Filmoskopija – portal filmske kritike, eseja i intervjua bila je od 2019. do 2024. godine pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije, a u saradnji sa Nezavisnim filmskim centrom Filmart.
Filmoskopija je osnovana 2019. godine, a idejni tvorac, suosnivač i prvi urednik Filmoskopije je scenarista Dejan Prćić. Od oktobra 2022. do januara 2024. godine urednik redakcije bio je filmski kritičar i filmolog Nikola Radić.
Reč urednika Filmoskopije
„Gde je film u tome što pišete?“ Pitanje Žaka Riveta i danas odzvanja kao poziv na dubinsko čitanje slike, na tretman medija kroz njegove specificitete, ali i na pisanu reč koja odbija da se povinuje poststrukturalističkoj ubeđenosti u nesvodivost filma na tekst usled ontološke disparatnosti dvaju činilaca.
Tekst uistinu ne može da obuhvati sliku, zvuk, vreme. No, kako tome i ne stremi, kritičko-analitički članci Filmoskopije u ovim ograničenjima pronalaze svoj raison d’être. Slika se može rasporiti, secirati, razložiti; zvuk zazviždati iza ugla brižljivo probrane leksike; posredstvom znalački tempirane sintakse, u vremenu teksta iznova se može proživeti vreme filma.
Osluškujući diskurzivno višeglasje o filmu i oko filma – filmofilske, žurnalističke, akademske, industrijske, društveno-političke uvide – Filmoskopija i sama gaji polifoniju. Raznolikost izraza odraz je činjenice da naši autori i autorke delaju na poljima od filmologije, teorije i istorije umetnosti do režije i dramaturgije.
O filmu se može i mora podrobno i pasionirano pisati, bio on termitska ili beloslonovska umetnost, da se poslužimo Farberovim tobožnjim dvojstvom. Filmska kritika i analiza nisu instrumenti u službi blagajni. One raspiruju epistemološki potencijal film(ov)a. Raspirujmo, onda.
Nikola Radić, oktobar 2022.
Saopštenje podrške redakcije Filmoskopije.
Nikola Polić govori o generacijskom problemu nedostatka prave mogućnosti za postizanje ostvarenog života, otvarajući pitanja o poziciji malog čoveka u društvu večite tranzicije.
Autorke Filmoskopije Katarina Koljević, Ivona Đurić i Mina Stanikić analiziraju različite aspekte filma „Čarlston za Ognjenku“ pokušavajući da odrede kontekst kako samog narativa, tako i filma u okvirima domaće kinematografije.
Svetu je definitivno potreban novi film Vlatka Gilića, ali njegovo stvaralaštvo u kontekstu domaće kinematografije podrazumevalo bi sveopšte drugačiji odnos prema filmu kao umetnosti.
Za Filmoskopiju Milan Marić je govorio o procesu stvaranja uloge stvarnih ličnosti, odnosu prema mitskoj strukturi, kao i glumačkim procesima u različitim formama.
Jasmila Žbanić se bavi temama o kojima se nerado govori, naročito na hrabar način na koji to ona čini. U svom najnovijem filmu, koji uspešno putuje po festivalima i u vreme pandemije, ona kroz priču o stradanju širi poruku empatije.
Josip Lukić (1984) je nagrađivani reditelj iz Splita. Za sebe kaže da mora da je mazohist zbog silnog autobiografskog ogoljavanja pred kamerama, a njegovi filmovi „Bijeli Božić“, „Južno voće“ i „Majči“ su bili zapaženi i nagrađivani na mnogobrojnim festivalima na svetu.
Selektor-kustos programa Jug-Jugoistok Greg de Kjur Džunior u program je uvrstio krug transdisciplinarnih stvaralaca koji se, s namerom ili podsvesno, uoči ili tokom pandemije, suočavaju sa prostornom izolovanošću i barataju novom percepcijom vremena.
Dugometražni dokumentarni film Borisa Miljkovića „Povratak kući – Marina Abramović i njena deca“, predstavlja jedan u nizu dokumentarnih filmova o domaćoj umetnici koja je već dugi niz godina jedan od vodećih svetskih umetnika, snimljen u jedinstvenom kontekstu njenog zvaničnog povratka u nacionalne institucije umetnosti.
Radivoje Andrić je reditelj kultnih filmskih ostvarenja srpske kinematografije, filmova poput „Munje“ i „Kad porastem biću kengur“, kao i serije „Mile protiv tranzicije“. Ove godine, Radivoje Andrić je snimio dugometražni film za decu „Leto kada sam naučila da letim“ po istoimenom romanu Jasminke Petrović.
Ivana Todorović je najhrabrija autorka najhrabrijeg filma „Kada sam kod kuće“ koji govori o najhrabrijim ženama poput glavne junakinje Marije na Hrabrom Balkanu.
Pjer Žalica u filmu „Koncentriši se, baba“ donosi priču o našem zajedničkom duhovnom i emotivnom nasledstvu koje u sebi sadrži i gorčinu i ljubav. Ova geneologija Jugoslavije kroz jednu porodicu, u trenutku smrti matrijarha i zemlje, pulsira autorskim humorom Žalice, ne zaobilazeći tragičke razmere koje je način na koji se ona raspala doneo sa sobom.