Filmoskopija – portal filmske kritike, eseja i intervjua bila je od 2019. do 2024. godine pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije, a u saradnji sa Nezavisnim filmskim centrom Filmart.
Filmoskopija je osnovana 2019. godine, a idejni tvorac, suosnivač i prvi urednik Filmoskopije je scenarista Dejan Prćić. Od oktobra 2022. do januara 2024. godine urednik redakcije bio je filmski kritičar i filmolog Nikola Radić.
Reč urednika Filmoskopije
„Gde je film u tome što pišete?“ Pitanje Žaka Riveta i danas odzvanja kao poziv na dubinsko čitanje slike, na tretman medija kroz njegove specificitete, ali i na pisanu reč koja odbija da se povinuje poststrukturalističkoj ubeđenosti u nesvodivost filma na tekst usled ontološke disparatnosti dvaju činilaca.
Tekst uistinu ne može da obuhvati sliku, zvuk, vreme. No, kako tome i ne stremi, kritičko-analitički članci Filmoskopije u ovim ograničenjima pronalaze svoj raison d’être. Slika se može rasporiti, secirati, razložiti; zvuk zazviždati iza ugla brižljivo probrane leksike; posredstvom znalački tempirane sintakse, u vremenu teksta iznova se može proživeti vreme filma.
Osluškujući diskurzivno višeglasje o filmu i oko filma – filmofilske, žurnalističke, akademske, industrijske, društveno-političke uvide – Filmoskopija i sama gaji polifoniju. Raznolikost izraza odraz je činjenice da naši autori i autorke delaju na poljima od filmologije, teorije i istorije umetnosti do režije i dramaturgije.
O filmu se može i mora podrobno i pasionirano pisati, bio on termitska ili beloslonovska umetnost, da se poslužimo Farberovim tobožnjim dvojstvom. Filmska kritika i analiza nisu instrumenti u službi blagajni. One raspiruju epistemološki potencijal film(ov)a. Raspirujmo, onda.
Nikola Radić, oktobar 2022.
Lazar Bodroža, dizajner i vizuelni umetnik, a od svog debitantskog ostvarenja i reditelj, nastavlja da upreže svoju vizionarsku posvećenost i upornost, spremajući novi naučnofantastični film. U intervjuu za Filmoskopiju Bodroža je govorio ne samo o svom debitantskom ostvarenju već i novom filmu „Aurora“.
Reditelj Svetislav Dragomirović debitovao je dugometražnim igranim filmom „Horizonti“ za koji potpisuje i scenario. Film je nastao u produkciji Cinnamon Films-a, Gray Tree Film-a i Akademije umetnosti u Beogradu, a uz podršku Filmskog centra Srbije u kategoriji završnih studentskih filmova.
O nemogućnosti da se snimanje filma „Volja sinovljeva“ dovede do kraja, ali i drugim projektima, montažer i reditelj Nemanja Ćeranić je govorio za Filmoskopiju.
Autorke Filmoskopije Mina Stanikić, Jelena Jovanović i Ivona Janjić analiziraju različite aspekte filma „Južni vetar“ pokušavajući da odrede kontekst kako samog narativa, tako i filma u okvirima domaće kinematografije.
Kritiku filma „Jesenji valcer“ možete pročitati na Filmoskopiji pod naslovom „Crna rupa“ autorke Ivone Janjić.
Nezavisni filmski centar Filmart, pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije, raspisuje poziv za saradnike u redakciji portala filmske kritike – Filmoskopija.
Najnoviji film Metoda Peveca „Ja sam Frenk“ iz 2019. godine, govori o izvesnom Frenku ubeđenom levičaru, koji se nakon očeve smrti vraća u rodni gradić, gde kroz niz događaja započinje raskidanje sa svojom zaostavštinom i očevinom.
Debitantski dugometražni igrani film „Psi umiru sami“ autora, čiji opus obuhvata nekoliko kratkometražnih igranih ostvarenja, Nikole Petrovića, premijerno je prikazan na prošlogodišnjem, 47. FEST-u. Po žanru (psihološki) triler sa (melo)dramskim elementima na tragu fantastike, a za koji samouki autor Petrović potpisuje scenario i režiju dok je glavna uloga poverena naturščiku Srđanu Petroviću.
Za Filmoskopiju, Maja Šuša govorila je o filmskim projektima koji su ostvareni upornošću i entuzijazmom, a takođe i o onim „velikim projektima” u kojima je malo šta nemoguće, kao i predstojećem izdanju Bašta Festa.
Na koji način Vasović koristi prednosti i potencijale forme animiranog filma i na koji način se dramaturška i vizuelna specifičnost ogleda u ovim ostvarenjima, čitajte na Filmoskopiji u tekstu autora Borisa Grgurovića pod naslovom „Fantastični svetovi Vojina Vasovića“.
Na koji način „O bubicama i herojima“ pokušava da spoji prepoznatljivi stil istočnoevropskog filma sa bajkovitom i animiranom formom, čitajte na Filmoskopiji u tekstu pod naslovom „O bubicama, herojima, domarima, siročićima, očevima i medicinskim sestrama“ autorke Mine Stanikić.
„Radnička klasa odlazi u raj“ kroz portret petoro radnika prikazuje naglu, neveštu i krajnje neuspelu tranziciju iz socijalističkog ka kapitalističkom uređenju, koja je za sobom ostavila porušene živote mnogih ljudi.