Ko odlučuje koji će filmovi biti srpski kandidati za nagradu američke Akademije filmskih umetnosti i nauke „Oskar“? Ko su bili srpski kandidati za Oskara proteklih godina? I šta nam odabiri iz poslednjih godina govore o stanju u kulturi i društvu? U drugom delu eseja o srpskim kandidatima.
Ko odlučuje koji će filmovi biti srpski kandidati za nagradu američke Akademije filmskih umetnosti i nauke „Oskar“? Ko su bili srpski kandidati za Oskara proteklih godina? I šta nam odabiri iz poslednjih godina govore o stanju u kulturi i društvu?
Dugometražni prvenac Marka Đorđevića „Moj jutarnji smeh“ prikazan je na Internacionalnom filmskom festivalu u Roterdamu. Koliko zapad može da razume problem koji muči glavnog protagonistu Dejana i da li su te distance (ne)razumevanja premostive?
Iako različite, najveći broj tema studentskih filmova prikazanih u Kombank dvorani duboko je ukorenjen u stvarnosti koju delimo i retko se beži u artizam. Takva spremnost da se izađe u susret današnjici nešto je što suštinski obećava vitalnost.
Suprotno inicijalnim pravilima kratke YouTube forme, ali i suprotno svojoj inicijalnoj svrsi kao dodatne vrednosti numeri i njoj u službi, muzički spot danas sve više teži trajanju dužem od same numere i narativnom osamostaljenju (premda i dalje u tesnoj vezi sa numerom), evoluirajući tako u kratki muzički film.
Selekcija Hrabri Balkan, pred beogradsku publiku iznela je ne jedno relevantno, inovativno i uzbudljivo filmsko ostvarenje. Pod tu jednu topografsku odrednicu uspelo je, čini se, da stane sve što zaista i čini Balkan: od stroge konvencije do potpune slobode izraza.
Da li može, u ovakvom sistemu koji je stvoren od strane čoveka, deleći ljude na vladare i potlačene, uspešne i neuspešne, dobre i loše, više vredne i manje vredne, estetika polomljenog da pripada svima, ili je ona, baš zbog podela koje je društvo, dakle čovek, napravilo, osuđena na jedne, a oduzeta od drugih?
Esej o ekspanziji savremenog ruskog filma i domaćoj kinematografiji između dve vatre: ISTOČNE – koja nas ucenjuje pravoslavljem i zajedničkom istorijom i ZAPADNE – čije su nam manipulacije dojadile.
Može se naširoko diskutovati o tome šta su sve globalizacija, internet i kapitalizam doneli ili odneli, ali sasvim je izvesno da je globalnim tržištem i industrijalizacijom maltene svih umetnosti stvoren potentan slobodan prostor za skakanje iz jedne u drugu granu umetnosti (industrije).
Principi vrednovanja jednog društva, jednog sistema, lepo se mogu utvrditi kroz to šta to društvo, odnosno sistem, vrednuje i afirmiše. Samokonfirmacija društva, tako, umnogome zavisi od njegove samoreprezentacije, a ta se samoreprezentacija može, u gotovo pravilnim tokovima, pratiti kroz narativne tokove u umetnosti i medijima tog spomenutog društva.
Kratak pregled: da li nam je dobro? Paskal, koji je telesno patio, plašio se mnoštva zvezda; a uzvišena drhtavica koja ga je obuzimala kad ih je gledao nesumnjivo je poticala otuda što mu je bilo hladno na prozoru, a to nije ni primetio. Neki drugi pesnik, ako je dobrog zdravlja, obraćaće se zvezdama kao […]
Većina umetničkih pravaca dvadesetog veka nastala je pod najdirektnijim uticajem socio-političkih okolnosti, pa tako ni drugi talas filmske avangarde, nastao krajem pedesetih godina, kao i antifilm – podvrsta filma nastala u okviru tih avangardnih tendencija – nisu izuzeci.