Filmoskopija

filmoskopija@fcs.rs
facebook.com/filmoskopija
@filmoskopija
filmoskopija

Pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije, a u saradnji sa Nezavisnim filmskim centrom Filmart, predstavljamo Filmoskopiju, portal filmske kritike, eseja i intervjua. Filmoskopija je osnovana 2019. godine, a idejni tvorac, suosnivač i prvi urednik Filmoskopije je scenarista Dejan Prćić. Od oktobra 2022. godine urednik redakcije je filmski kritičar Nikola Radić.

Reč urednika Filmoskopije

„Gde je film u tome što pišete?“ Pitanje Žaka Riveta i danas odzvanja kao poziv na dubinsko čitanje slike, na tretman medija kroz njegove specificitete, ali i na pisanu reč koja odbija da se povinuje poststrukturalističkoj ubeđenosti u nesvodivost filma na tekst usled ontološke disparatnosti dvaju činilaca.

Tekst uistinu ne može da obuhvati sliku, zvuk, vreme. No, kako tome i ne stremi, kritičko-analitički članci Filmoskopije u ovim ograničenjima pronalaze svoj raison d’être. Slika se može rasporiti, secirati, razložiti; zvuk zazviždati iza ugla brižljivo probrane leksike; posredstvom znalački tempirane sintakse, u vremenu teksta iznova se može proživeti vreme filma.

Osluškujući diskurzivno višeglasje o filmu i oko filma – filmofilske, žurnalističke, akademske, industrijske, društveno-političke uvide – Filmoskopija i sama gaji polifoniju. Raznolikost izraza odraz je činjenice da naši autori i autorke delaju na poljima od filmologije, teorije i istorije umetnosti do režije i dramaturgije.

O filmu se može i mora podrobno i pasionirano pisati, bio on termitska ili beloslonovska umetnost, da se poslužimo Farberovim tobožnjim dvojstvom. Filmska kritika i analiza nisu instrumenti u službi blagajni. One raspiruju epistemološki potencijal film(ov)a. Raspirujmo, onda.

Nikola Radić, oktobar 2022.

Autorski film ili autorska vizuelna teza?

Prvo dugometražno ostvarenje autora Ivana Markovića i Linfeng Vua snimano na različitim i vrlo estetski i vizuelno atraktivnim lokacijama, uz vrlo mali budžet, sa glumcima naturščicima, jeste odličan primer jedne vizije autora koji svoju ideju uspevaju da realizuju kroz netipičan filmski izraz.

Srbija i Oskar: film u istoriji, istorija u filmu

Ko odlučuje koji će filmovi biti srpski kandidati za nagradu američke Akademije filmskih umetnosti i nauke „Oskar“? Ko su bili srpski kandidati za Oskara proteklih godina? I šta nam odabiri iz poslednjih godina govore o stanju u kulturi i društvu?

Brisanje brisanja istine

Kroz priču o Diani Budisavljević koja malim koracima, te prevashodno veri u to da njen život ne vredi više od tuđeg, ne uspeva i ne može da postigne i promeni sve, ali uspeva da sve što može postigne i promeni, te jasno stavlja do znanja da svako od nas može i treba da bude Diana Budisavljević.

Moj jutarnji smeh: Dejan odlazi u beli svet

Dugometražni prvenac Marka Đorđevića „Moj jutarnji smeh“ prikazan je na Internacionalnom filmskom festivalu u Roterdamu. Koliko zapad može da razume problem koji muči glavnog protagonistu Dejana i da li su te distance (ne)razumevanja premostive?

Danas, sada, ovde

Iako različite, najveći broj tema studentskih filmova prikazanih u Kombank dvorani duboko je ukorenjen u stvarnosti koju delimo i retko se beži u artizam. Takva spremnost da se izađe u susret današnjici nešto je što suštinski obećava vitalnost.

KAKVA JUGONOSTALGIJA (!)?

Film „Koja je ovo država!“ predstavlja trenutnu Hrvatsku državu kao disfunkcionalnu. Da li je film pripada apsurdu ili pak mi (čitava bivša Jugoslavija) živimo apsurd, pitanje je na koje ovaj didaktički film ipak ne daje odgovor.

Beli, beli svet

Očito je da postoji verbalizovana i racionalizovana tendencija da se nedostatak slobode zameni prikazom slobode — verom u pojedinačnu zamišljenu slobodu koja stoji u opozitu faktičkoj opresiji. Ovakav zahvat bio je neophodan da bi se, zapravo, postavila priča koja ne želi da zauzima eksplicitan stav prema prošlosti, ali ni prema sadašnjosti.

O cenzuri i prolaznosti

„Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali” je dokumentarni film reditelja Gorana Radovanovića koji je na prošlogodišnjem 47. FEST-u osvojio nagradu Beogradski pobednik koja se dodeljuje za najbolji srpski film u protekloj godini. Od septembra 2019. godine imali smo priliku da ga vidimo i u bioskopskoj distribuciji širom Srbije.

PERMANENTNA DEKADENCIJA KAO STVARNOST

Ove godine premijerno je prikazan čak dvadeset i jedan domaći film, od kojih šest snimljenih u manjinskoj koprodukciji. Spisku, dužem nego što smo navikli, pridružio se i obogatio ga sjajni debitantski film reditelja Vasilija Nikitovića „4 RUŽE“ premijerno prikazan u Sava Centru.