Filmoskopija – portal filmske kritike, eseja i intervjua bila je od 2019. do 2024. godine pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije, a u saradnji sa Nezavisnim filmskim centrom Filmart.
Filmoskopija je osnovana 2019. godine, a idejni tvorac, suosnivač i prvi urednik Filmoskopije je scenarista Dejan Prćić. Od oktobra 2022. do januara 2024. godine urednik redakcije bio je filmski kritičar i filmolog Nikola Radić.
Reč urednika Filmoskopije
„Gde je film u tome što pišete?“ Pitanje Žaka Riveta i danas odzvanja kao poziv na dubinsko čitanje slike, na tretman medija kroz njegove specificitete, ali i na pisanu reč koja odbija da se povinuje poststrukturalističkoj ubeđenosti u nesvodivost filma na tekst usled ontološke disparatnosti dvaju činilaca.
Tekst uistinu ne može da obuhvati sliku, zvuk, vreme. No, kako tome i ne stremi, kritičko-analitički članci Filmoskopije u ovim ograničenjima pronalaze svoj raison d’être. Slika se može rasporiti, secirati, razložiti; zvuk zazviždati iza ugla brižljivo probrane leksike; posredstvom znalački tempirane sintakse, u vremenu teksta iznova se može proživeti vreme filma.
Osluškujući diskurzivno višeglasje o filmu i oko filma – filmofilske, žurnalističke, akademske, industrijske, društveno-političke uvide – Filmoskopija i sama gaji polifoniju. Raznolikost izraza odraz je činjenice da naši autori i autorke delaju na poljima od filmologije, teorije i istorije umetnosti do režije i dramaturgije.
O filmu se može i mora podrobno i pasionirano pisati, bio on termitska ili beloslonovska umetnost, da se poslužimo Farberovim tobožnjim dvojstvom. Filmska kritika i analiza nisu instrumenti u službi blagajni. One raspiruju epistemološki potencijal film(ov)a. Raspirujmo, onda.
Nikola Radić, oktobar 2022.
Iako sve u premisama „Zaposlene“ (Her Job) navodi na važnu koliko i prežvakanu tematsku konfiguraciju savremene evropske kinematografije, grčki reditelj Nikos Labot uspeo je da iznedri debitantski dugometražni igrani film pun tihog intenziteta, lišen patosa i grandilokvencije.
Autori Filmoskopije Jelena Jovanović, Katarina Koljević i Boris Grgurović analiziraju različite aspekte ovog ostvarenja pokušavajući da odrede kontekst kako samog narativa, tako i filma u okvirima domaće kinematografije.
Kratkometražni igrani film „Flafi“ autorke Milice Li Filipovski premijerno je prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu (Toronto International Film Festival – TIFF).
Tamara Drakulić, autorka filmova „Ljuljaška“ (2012), „Okean“ (2014) i „Vetar“ (2016) u svom najnovijem ostvarenju „U slavu ljubavi“ (2020) kroz antropološku prizmu istražuje univerzalnu i nikad do kraja dokučenu temu ljubavi.
Nekoliko domaćih dokumentaraca dobilo je svetsku, regionalnu ili domaću premijeru u glavnom takmičarskom programu Beldoksa, uključujući, između ostalog, „Pripadnost“ Tee Lukač, kao i film Seada Šabotića „Blizanci satkani od sna“. Ovim filmovima zajednička je – Staša Bukumirović.
Bogat i raznovrstan opus nedavno preminulog praškog studenta Gorana Paskaljevića utemeljen je na tradiciji i principima takozvane praške/češke filmske škole, koja je izgradila jednu od najprepoznatljivih generacija jugoslovenskih filmskih autora.
Kritiku filma „Šerbet“ možete pročitati na Filmoskopiji pod naslovom „Potvrda autorskog rukopisa mladosti“.
Sate prikupljenih i digitalizovanih zapisa, među kojima su i brojna VHS-pisma za rodbinu u Bosni, reditelj Vladimir Tomić i montažer Srđan Keča pretvorili su u doslednu, dinamičnu i kompaktnu kompilaciju, višestruko nagrađenu na festivalskoj turneji – film „Flotel Europa“.
Kritiku filma „Vikend sa ćaletom“ možete pročitati na Filmoskopiji pod naslovom „Boks i klavir“, a autorka teksta je Jelena Jovanović.
Budući da je porodica ideološki nukleus društva na kojem se reflektuju društvene promene, u kinematografiji se porodični okvir često može uzeti kao polje za proučavanje širih društvenih tokova. Analizom filmova „Tito i ja“ i „Tri karte za Holivud“ u eseju „Metafora oca u nacionalnoj kinematografiji“, govori kako o ovim ostvarenjima, ali tako i o kontekstu kako same radnje, tako i društvenih zbivanja.
Kritiku filma „Ludnica subotnje večeri“ možete pročitati na Filmoskopiji, a autorka teksta je Mina Stanikić.
Vladimir Gvojić (1991) je filmski glumac koji je igrao u više kratkometražnih i dugometražnih ostvarenja, a od kojih se ističu „Afterparti“, „Tmina“, „Klip“. U filmu „A.S. (25)“ je odigrao prvu glavnu ulogu u dugometražnom ostvarenju. Gvojić je dobitnik više nagrada, a izdvojićemo nagradu „Car Konstantin“ (Filmski susreti u Nišu) i dve nagrade „Zlatna interepretacija“ na […]