Filmoskopija – portal filmske kritike, eseja i intervjua bila je od 2019. do 2024. godine pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije, a u saradnji sa Nezavisnim filmskim centrom Filmart.
Filmoskopija je osnovana 2019. godine, a idejni tvorac, suosnivač i prvi urednik Filmoskopije je scenarista Dejan Prćić. Od oktobra 2022. do januara 2024. godine urednik redakcije bio je filmski kritičar i filmolog Nikola Radić.
Reč urednika Filmoskopije
„Gde je film u tome što pišete?“ Pitanje Žaka Riveta i danas odzvanja kao poziv na dubinsko čitanje slike, na tretman medija kroz njegove specificitete, ali i na pisanu reč koja odbija da se povinuje poststrukturalističkoj ubeđenosti u nesvodivost filma na tekst usled ontološke disparatnosti dvaju činilaca.
Tekst uistinu ne može da obuhvati sliku, zvuk, vreme. No, kako tome i ne stremi, kritičko-analitički članci Filmoskopije u ovim ograničenjima pronalaze svoj raison d’être. Slika se može rasporiti, secirati, razložiti; zvuk zazviždati iza ugla brižljivo probrane leksike; posredstvom znalački tempirane sintakse, u vremenu teksta iznova se može proživeti vreme filma.
Osluškujući diskurzivno višeglasje o filmu i oko filma – filmofilske, žurnalističke, akademske, industrijske, društveno-političke uvide – Filmoskopija i sama gaji polifoniju. Raznolikost izraza odraz je činjenice da naši autori i autorke delaju na poljima od filmologije, teorije i istorije umetnosti do režije i dramaturgije.
O filmu se može i mora podrobno i pasionirano pisati, bio on termitska ili beloslonovska umetnost, da se poslužimo Farberovim tobožnjim dvojstvom. Filmska kritika i analiza nisu instrumenti u službi blagajni. One raspiruju epistemološki potencijal film(ov)a. Raspirujmo, onda.
Nikola Radić, oktobar 2022.
U razgovoru za Filmoskopiju sa rediteljem i umetničkim direktorom Beldoksa, Markom Grbom Singhom pričali smo o organizaciji i premeštanju dela festivala u online prostor, kao i onim što nas očekuje u budućnosti kada su festivali u pitanju.
Na 13. izdanju Beldoksa prikazana je retrospektiva slovenačkog reditelja Maka Sajka, i u dve noći raspoređeno petnaest njegovih kratkih dokumentarnih filmova, nastalih u periodu od 1961. do 1975, kao i dokumentarni film posvećen ovom autoru, „Mako“ Siniše Gačića, koji datira iz 2014.
Nemačko–srpska koprodukcija na filmu „Bio sam kod kuće, ali…“ i autorka Angela Šanelec (Angela Schanelec) svetskoj kinematografiji donose jedan nesvakidašnji film čiji naslov sugeriše na prozaičnost koja ga odlikuje. Ovo ostvarenje nagrađeno je na Berlinalu Srebrnim medvedom za režiju, a u Srbiji je premijerno prikazano na FEST-u 2019. godine.
Na ovogodišnjem izdanju festivala Beldoks (Beldocs) prikazan je i film Seada Šabotića i Lee Vahrušev „Blizanci satkani od sna“, koji je osvojio u srpskoj takmičarskoj selekciji nagradu za najbolju montažu (Mina Petrović).
Govori da bih te video“, dugometražni dokumentarni debi rediteljke Marije Stojnić svetsku premijeru imao je na prestižnom Internacionalnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA) novembra 2019. godine. O domaćoj premijeri, te stvaralačkom procesu ovog filma govorila je Marija Stojnić za Filmoskopiju.
Ljubica Luković (1990) je scenaristkinja iz Beograda koja je nakon završenih master studija Serial Storytelling na univerzitetu Internationale filmschule Köln ostala da živi i radi u Kelnu.
Za vreme trajanja poziva u redakciju Filmoskopije pristiglo je 38 važećih i dve prijave koje nisu ispunjavale kriterijume samog poziva. Od ukupno 12 kandidatkinja/ta koliko je pozvano u uži krug predstavljamo prvih četvoro s kojima će biti uspostavljena aktivna saradnja od početka oktobra 2020. godine.
Dugometražni dokumentarni film „Zaklinjem se“ autora Nikole Dragovića i Milutina Petrovića prikazuje ličnu priču tada mladog vojnika Igora na odsluženju vojnog roka u Varaždinu na samom početku raspada Jugoslavije.
U okviru srpskog takmičarskog programa ovogodišnjeg Beldoksa (Beldocs), premijeru je imao i pedesetominutni dokumentarni film Tee Lukač, „Pripadnost“.
Kao alumna Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, programa za menadžment i produkciju u pozorištu, radiju i kulturi, Nevena Desivojević nastavila je svoje formalno obrazovanje u sferi dokumentarnog filma u inostranstvu, između ostalog i u Portugaliji. Otud i portugalsko-srpski kratkometražni dokumentarni film „Napolju cvetaju narandže“, regionalno premijerno prikazan na Beldoksu, a čije je nastajanje podržao i Filmski centar Srbije.
Još jedno upečtljivo ostvarenje premijerno prikazano na ovogodišnjem izdanju Beldoksa (Beldocs) je srednjemetražni dokumentarni film Mine Petrović „Viktorija, 15“ o Viktoriji, bubnjarki iz Smedereva, koja je pre tri godine učestvovala na prvom Rok kampu za devojčice u Knjaževcu.
Autorka Marija Strajnić debituje liričnim srednjemetražnim dokumentarnim filmom „Susret“ i pričom satkanom od ljubavne poezije koja izvire iz neproživljene emocije. Film je premijerno prikazan na trinaestom po redu izdanju festivala Beldoks.