Filmoskopija – portal filmske kritike, eseja i intervjua bila je od 2019. do 2024. godine pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije, a u saradnji sa Nezavisnim filmskim centrom Filmart.
Filmoskopija je osnovana 2019. godine, a idejni tvorac, suosnivač i prvi urednik Filmoskopije je scenarista Dejan Prćić. Od oktobra 2022. do januara 2024. godine urednik redakcije bio je filmski kritičar i filmolog Nikola Radić.
Reč urednika Filmoskopije
„Gde je film u tome što pišete?“ Pitanje Žaka Riveta i danas odzvanja kao poziv na dubinsko čitanje slike, na tretman medija kroz njegove specificitete, ali i na pisanu reč koja odbija da se povinuje poststrukturalističkoj ubeđenosti u nesvodivost filma na tekst usled ontološke disparatnosti dvaju činilaca.
Tekst uistinu ne može da obuhvati sliku, zvuk, vreme. No, kako tome i ne stremi, kritičko-analitički članci Filmoskopije u ovim ograničenjima pronalaze svoj raison d’être. Slika se može rasporiti, secirati, razložiti; zvuk zazviždati iza ugla brižljivo probrane leksike; posredstvom znalački tempirane sintakse, u vremenu teksta iznova se može proživeti vreme filma.
Osluškujući diskurzivno višeglasje o filmu i oko filma – filmofilske, žurnalističke, akademske, industrijske, društveno-političke uvide – Filmoskopija i sama gaji polifoniju. Raznolikost izraza odraz je činjenice da naši autori i autorke delaju na poljima od filmologije, teorije i istorije umetnosti do režije i dramaturgije.
O filmu se može i mora podrobno i pasionirano pisati, bio on termitska ili beloslonovska umetnost, da se poslužimo Farberovim tobožnjim dvojstvom. Filmska kritika i analiza nisu instrumenti u službi blagajni. One raspiruju epistemološki potencijal film(ov)a. Raspirujmo, onda.
Nikola Radić, oktobar 2022.
Za Filmoskopiju, Vladimir Vulević govori o ostvarenju „Kako sam pobedio lepak i bronzu“, uticaju književnog obrazovanja na njegovo filmsko stvaralaštvo, rodnom Priboju u koji je smeštena radnja filma…
U okviru selekcije Hrabri Balkan 26. izdanja Festivala autorskog filma prikazano je 10 ostvarenja koja raznovrsnošću rodova, žanrova i formata ali i pristupom, stilom i temama reflektuju eklektičnu prirodu programa.
Za Filmoskopiju sa Mašom Seničić smo razgovarali o pojmu hrabrosti, važnosti povratka filmova i publike u bioskope, kao i tome šta zapravo čini jedan festival i zašto je njihov opstanak u hibridnom obliku važan za autore i publiku.
Ovogodišnja selekcija programa „Hrabri Balkan“ Festivala autorskog filma u Beogradu bila je prilika da se srpskoj publici predstavi Zulfikar Filandra (1989), mladi sarajevski autor eksperimentalnih filmova. Za Filmoskopiju, reditelj, član irskog Experimental Film Society i osnivač produkcijske kuće Kolumbija, govori o svom prvom dugometražnom filmu „Minotaur“.
„Kako sam pobedio lepak i bronzu“ je film koji predstavlja jednu poetsku, duhovnu dijagnozu celog društva i zemlje kroz njegovog centralnog junaka. Vladimir Vulević kroz svoju diskretnu poetiku, tragiku malog čoveka ali i snažan društveni izraz govori o činjenici da je možda duhovni život zemlje u kojoj njegov junak (ne)živi, zapravo već odavno odsutan.
Razmišljajući o ratu i stradanju kao o specifičnom narativu, koji običnim ljudima nikada nije doneo ništa dobro, Žbanić stvara jedinstveni film koji izaziva snažne emocije. Postavljajući narativ sa ovakve pozicije, ona uspeva da u savremenom kontekstu prikaže jednu suštinsku ljudsku tragediju, izbegavajući opšta mesta narativnih struktura i vizuelnih izraza.
Prvi samostalni rediteljski debi Jelene Maksimović „Domovine“ (2020) odvija se u dokufikcijskom ruhu i obiluje autobiografskim detaljima. Naime, autorka odlazi u planinsko selo u Grčkoj, rodno mesto svoje bake koja je iz njega bila prinuđena da pobegne tokom Grčkog građanskog rata (1946-1949).
Hvale vredan glumački opus Jasne Đuričić nam govori o glumici koja bira uloge koje sa sobom nose i društveno i umetnički zahtevne poduhvate, od velike važnosti u oba aspekta. Njena uloga Aide, u antiratnom epu Jasmile Žbanić, jeste upravo takva.
Intervju sa Miroslavom Momčilovićem (1969), autorom zapaženih filmova: „Sedam i po“ (2006), „Čekaj me, ja sigurno neću doći“ (2009), „Smrt čoveka na Balkanu“ (2012), „Smrdljiva bajka“ (2015), ali njegovim najnovijim ostvarenjem „Vikend sa ćaletom“.
Kritiku filma „U slavu kraljici“ nedavno prikazanom na 16. izdanju festivala Slobodna zona, možete pročitati na Filmoskopiji, a autor kritike je Nikola Radić.
Za Filmoskopiju, Petrić je govorila o funkcionisanju magazina koji vodi, o položaju žena u savremenoj kinematografiji, samom tematu ali i o centralizaciji umetnosti te direktnim posledicama koje ima kada su u pitanju mladi umetnici van institucija i Beograda.
Marija Strajnić (1985) je diplomirani arhitekta, fotografkinja, kreatorka brenda „Lovers“, a od nedavno je i rediteljka intimnog i nežnog dokumentarca „Susret“. Razgovarali smo o temi filma, bliskosti, ljubavi, ali i tački u kojoj se spajaju sva njena zanimanja.